Knji­ga ,,O pa­sti­ru i ka­me­nu sa se­dam oči­ju” Se­li­mi­ra Ra­du­lo­vi­ća pro­mo­vi­sa­na je pred broj­nom pu­bli­kom u Knji­ža­ri Ma­ti­ce srp­ske – Dru­štva čla­no­va u Cr­noj Go­ri, u Pod­go­ri­ci. O knji­zi go­vo­ri­li su prof. dr Dra­gan Sta­nić (Ivan Ne­gri­šo­rac) i prof. Mi­lo­rad Du­ru­to­vić, a pu­bli­ci se obra­tio i autor ovog pje­snič­kog dje­la.
- En­ci­klo­pe­dič­nost knji­ge ,,O pa­sti­ru i ka­me­nu sa se­dam oči­ju” po­či­va upra­vo na auto­ri­te­tu Bi­bli­je. Sam ci­tat­ni od­nos sa bi­blij­skim tek­stom u zna­ku je di­ja­lo­ga, ni­ka­ko po­le­mi­ke. Oči­to se ra­zni bi­blij­ski mo­ti­vi ob­li­ku­ju kroz jed­nu no­vu estet­sku pri­zmu. Na­sla­nja­nje na Bi­bli­ju mo­že se pra­ti­ti i na pla­nu sti­li­za­ci­je, i nje­ne spe­ci­fič­ne re­to­ri­ke, ali i u po­gle­du žan­ro­va, ka­kvi su, mo­li­tva, la­ment, je­re­mi­ja­da, be­sje­da, pa­ra­bo­la i dru­gi, što su sve žan­ro­vi pri­sut­ni kao pod­tekst Ra­du­lo­vi­će­ve po­e­zi­je – ka­zao je Mi­lo­rad Du­ru­to­vić. On je do­dao da se kod Ra­du­lo­vi­ća evo­ci­ra­nje bi­blij­skih mo­ti­va ili či­ta­vih pri­ča vr­ši na ma­ho­ve uz jed­no pre­fi­nje­no lir­sko opi­si­va­nje, te da ,,vr­li­nu i po­seb­nu in­ven­ci­ju te po­e­zi­je va­lja tra­ži­ti u sa­moj mu­zi­kal­no­i­sti”.
- Se­li­mir Ra­du­lo­vić je je­dan, u osno­vi, ti­pič­no mo­der­ni pje­snik, ko­ji se ne­pre­sta­no mi­je­nja. Onaj Se­li­mir Ra­du­lo­vić sa po­čet­ka nje­go­ve ka­ri­je­re, ne­gdje se­dam­de­se­tih go­di­na, i ovaj da­na­šnji – to ni­je isti pje­snik. Mi mo­že­mo pre­po­zna­ti ka­ko se i u onom mla­dom Se­li­mi­ru Ra­du­lo­vi­ću za­či­njao je­dan svi­jet ko­ji je da­nas do­šao do pu­no­ga iz­ra­ža­ja. Po tom svi­je­tu je on da­nas i pre­po­zna­tljiv u srp­skom pje­sni­štvu – ka­zao je Ivan Ne­gri­šo­rac.
On je do­dao da ,,da­nas ne­ma jed­nog ta­ko do­sled­nog pje­sni­ka, ko­ji ta­ko pje­va iz po­zi­ci­je či­ta­o­ca Bi­bli­je, a ko­ji sa­vre­me­ni svi­jet su­o­ča­va sa Bi­bli­jom”.
- Ra­du­lo­vić se ja­sno po­ka­zu­je kao pje­snik hri­šćan­skog, pra­vo­slav­nog is­ku­stva, sa osvr­tom i oslon­cem na Bi­bli­ju, ali sa oslon­cem i na pra­vo­slav­no pre­da­nje. Kod nje­ga se is­po­sta­vlja na­čin go­vo­ra ko­ji kao da pri­pa­da pa­sti­ru ko­ji se obra­ća svo­me sta­du. U na­či­nu nje­go­vog obra­ća­nja vi­di se da fi­gu­ra pa­sti­ra ni­je ni ma­lo jed­no­stav­na. Ni­je to sa­mo ne­ko ko ob­ja­vlju­je isti­nu, ne­go i onaj ko­ji bri­ne o svom bli­žnjem, po­ku­ša­va da mu po­mog­ne da na­đe put. Pa­stir je u isto vri­je­me i pred­vod­nik, ali i pri­ja­telj oni­ma ko­ji­ma se obra­ća. On uka­zu­je ku­da tre­ba ići, ali i ra­zu­mi­je one ko­ji ne idu tim pu­tem ko­ji on pre­po­ru­ču­je. Ra­du­lo­vi­će­va po­e­zi­ja je svo­je­vr­sno du­hov­no upo­zo­re­nje da se na ži­vot­nim pu­to­va­nji­ma ne za­lu­ta ta­mo gdje ne tre­ba. Mi­sli­ti svo­jom gla­vom i ići pre­ma ono­me ko bri­ne o na­ma – ka­zao je Ivan Ne­gri­šo­rac.
Autor je či­tao pje­va­nja iz svo­je knji­ge.
Se­li­mir Ra­du­lo­vić je za svoj knji­žev­ni rad do­bio je No­vem­bar­sku po­ve­lju No­vog Sa­da, Iskru kul­tu­re, Pe­čat va­ro­ši srem­sko­kar­lo­vač­ke, Ko­či­će­vo pe­ro, na­gra­du Pro­ljet­nog saj­ma u Ba­nja­lu­ci, na­gra­du Te­o­dor Pa­vlo­vić, Vu­ko­vu na­gra­du, na­gra­du Mi­o­drag Đu­kić i na­gra­du Si­mo Ma­ta­vulj. Bio je se­kre­tar Po­kra­jin­skog fon­da kul­tu­re, di­rek­tor Kul­tur­nog cen­tra No­vog Sa­da, pred­sed­nik Dru­štva knji­žev­ni­ka Voj­vo­di­ne, glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik iz­da­vač­ke ku­će ,,Or­fe­us” i di­rek­tor Ste­ri­ji­nog po­zor­ja. Sa­da je uprav­nik Bi­bli­o­te­ke Ma­ti­ce srp­ske. Ži­vi u No­vom Sa­du, za­vr­šio je Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet (od­sjek knji­žev­nost).
A.Ć.

Za­do­vo­ljio sen­zi­bi­li­tet na­šeg do­ba
- Čak i le­ti­mi­čan po­gled na knji­gu ,,O pa­sti­ru i ka­me­nu sa se­dam oči­ju” ot­kri­va te­mat­sko sa­gla­sje sa pje­sni­ko­vim do­sa­da­šnjim pje­snič­kim ra­dom. Ali, ni­je te­ško uoči­ti da ova knji­ga isto­vre­me­no pred­sta­vlja na­sta­vak ili da­lji raz­voj jed­ne spe­ci­fič­ne stru­je sa­vre­me­nog srp­skog pje­sni­štva, ko­ja za­po­či­nje još sa Mi­o­dra­gom Pa­vlo­vi­ćem. Ne ka­žem to sa­mo sto­ga što u njoj do­mi­ni­ra­ju re­li­gij­ski, pre­vas­hod­no bi­blij­ski mo­tiv, već što ova zbir­ka na sli­je­du pa­vlo­vi­ćev­ske tra­di­ci­je pru­ža još je­dan po­ku­šaj da se iz­na­đe ve­li­ki ep­ski ili ep­sko-lir­ski ob­lik ko­ji bi za­do­vo­ljio sen­zi­bi­li­tet na­šeg do­ba – ka­zao je Mi­lo­rad Du­ru­to­vić.